Severioistočno od Iriga u šumskom okruženju na padinama Fruške gore blizu izvora potoka Šelovrenac nalazi se manastir Velika Remeta. Do manastira se dolazi putem Beograd - Novi Sad kada se skrene za Iriški venac. Prođu se oznake za Grgeteg i Krušedol i naiđe se na putokaz prema Velikoj Remeti. Po predanju podigao ga je kralj Dragutin poznat kao "sremski kralj" u prvoj polovini 14 veka. Međutim verovatnije je da je manastir sa crkvom nastao u drugoj polovini 15 veka i to 1509 god. Prvi pisani pomen je iz doba turskog sultana Sulejmana II iz 1541 god. Crkva je sazidana od kamena i opeke sa samo jednim ulazom i 5 veoma lepih prozora koje je načeo zub vremena. Bila je živopisana.Od fresaka je ostalo malo, pretpostavlja se da su iz 1566-1568 god. Kao i ostali fruškogorski manastiri i Velika Remeta nije mogla izbeći rušenje. Zbog odmazde za izgubljenu bitku kod Petrovaradina 1716 god. u kojoj je Eugen Savojski porazio Turke, spaljeni su skoro svi manastiri pa i Velika Remeta. Obnova je počela vrlo brzo, već 1720 god. Bio je utočište za monahe manastira Rakovica kraj Beograda i monahe iz manastira Voljavče. Manastirski konaci opkoljavaju manastir sa sve 4 strane tako da liči na tvrđavu. I danas se u manastir može ući samo kroz velika zasvođena vrata. U manastiru dominira veliki zvonik podignut 1734/35 god.Jedan je od najstarijih i sigurno najviši u Sremu sa svojih 38,60 m i 8 spratova. U manastirskom konaku čuva se velika ikona Čudotvorna majka Božija uokvirena medaljonima iz 1678 god. Takođe u konacima je osnovan muzej stare srpske crkvene muzike sa eksponatima i notama iz srednjeg veka koje nisu bile istog oblika kao danas. Za vreme II svetskog rata manastir je opljačkan. Potrebna je detaljna restauracija cele crkve koja je spolja oronula što se vidi posebno po prozorima. Manastir je aktivan i o njemu brinu monasi i monahinje.